Dan posle rastanka sobom donosi veliku prazninu.
Neplodnu pustoš i obrise slomeljnih snova
posle oluje.
Vreme je stalo a svet ispod staklenog zvona,
se ne pomera.
Sve prestalo je da diše.
Nesposobnost vlastite procene oduzima dah.
I svaki novi poraz, iako strašniji od prethodnog,
samo veću dosadu stvara.
Na Zapadu ništa novo.
Tamo neki ubili su Boga,
mržnja i ratovi oko nas svuda,
drugi opet veruju u čuda,
a meni se čini sveopšta zbrka,
lošeg ukusa i zla.
I ništa nije na svom mestu.
Zalutali glumci u pogrešnom komadu.
Zbunjena Ofelija ne zna šta sa svojim tekstom,
jer je u Danteovom paklu sada.
Dan posle,
ta lekcija teška,
grešaka misli naših,
želja,
nadanja
i
srca ...
Nema komentara:
Objavi komentar