Možda se treba
zavući u pećinu
kao ranjena zver,
lizati svoje rane do
bezumlja i čekati da
se instinkt preživljavanja
nanovo rodi iz pepela.
Ali čemu ?
Zbog otiska jednog
davnog sna,
da postoji smisao
svega što se dešava.
I vere u slatki miris savršenog
sklada koji krvotokom
vlada i u
bezbroj zvezda, koje poput
snega
sa neba pada ...
u nepobedivost apsolutnog ...
A do tada ?
Do ludila
slobodan i sam,
zavući se u mračnu pećinu
i ...
ko zna ....
Nema komentara:
Objavi komentar