Bez tebe
Zrno peska lišeno
suštine,
kao izgubljeno dete,
po svemiru luta.
Sve je stalo i prestalo.
Hladne suze vreo
kamen kvase, ali
nema utehe.
Tudji dodiri, nekako
jeftini,
samo kožu pale.
Izvesnost kraja bez
povratka,
ubija i slama.
Početak
Često se pitam kako preživeti ovo ludo vreme i sačuvati ovo malo duše? Možda se treba zavući u pećinu kao zver, lizati svoje rane do bezumlja i čekati da se instinkt preživljavanja nanovo rodi iz pepela. Ali čemu ? Zbog otiska jednog davnog sna, da postoji smisao svega što se dešava. I vere u slatki miris savršenog sklada koji krvotokom vlada i u bezbroj zvezda, koje poput snega sa neba pada ... u nepobedivost apsolutnog ... A do tada
Komentari
Objavi komentar